Rapsodija riječi, priča 3: Diferencirane percepcije

- „Razmišljao sam danas nešto,“ reče Hamza ispijajući posljednji gutljaj kafe.

- „O čemu bogati,“ upita ga njegov dugogodišlji prijatelj Hamid koji uopće nije mario za ljudima koji misle. Čistokrvni taklidski bobak u nizu.

- „Da li je Dostojevski u svojim Zapisima iz mrtvog doma možda pokušavao komparirati čuveni Mit u Sizifu sa kazneno-popravnim poslom koji obavlja Gorjančikov u Sibiru (čitaj zatvoru). On tu opisuje kako besciljni ljudski posao izaziva najveću muku. Također...“

- „Daj ba Hamza, popusti me s tim tvojim književnim i filozofskim temama, sve je to presipanje iz šupljeg u prazno. Ne vidim razlog zašto bih zamarao glavu s tim nebulozama.“

- „Hajd dobro,“ odgovori Hamza dok mu se krajičak usana polahko razvlačio u smiješak kojim je samom sebi davao narcisoidne epitete, u sopstvu, potajno, tiho. Hamida nije smatrao budalom, prijatelj mu je. Štaviše, smatrao ga je normalnim kao i većinu društva s kojim svakodnevno ispija kafe, odigra koju partiju šaha i prodiskutuje o utakmici Lige prvaka.

Sebe je smatrao drugačijim.

- „Nego,“ otpoče Hamid hrapavim glasom koji se iščisti nakon par nakašljavanja, „jesil' vidio onu plavu danas što je sjedila u prvom redu na predavanju, nosi naočale.“

- „Nisam.“

- „Aaa lika pa kako je nisi vidio, ja sam se sledio kad me pogledala.“

- „Jesi li šta uradio po tom pitanju?“

- „Po kojem pitanju?“

- „Pa pogledala te, kažeš. Ako ti se već toliko sviđa koliko mogu da vidim, nadam se da si je upoznao, pitao za broj, horoskopski znak, boju maskare koju koristi,“ smijehom mu uzvrati Hamza.

- „Aaa lika, pa đe ću je odmah upoznati, polahko, dok je nađem na fejsu, instagramu i to, znaš već kako to ide.“

- „Znam ja kako to inače ide, ali poznavajući tebe, to neće ići nidokle. Treći objekat u onoj komparaciji koju sam ti spomenuo bi mogao biti ti. Nisi daleko ni od Sizifa, a bogme ni od Gorjančikova.“

- „Kakve sad to ima veze sa mnom,“ čudeći se uzvrati Hamid. On je samo primjetio hrpu nabacanih riječi koje su izletile iz usta njegovog sugovornika. Imao je dvije epistemološke prepreke za razumijevanje. Prva je neznanje, a druga je nezainteresovanost.

- „Ma nikakve,“ reče Hamza.

- „De hajd skontaću ja nešto ba, ne sekiraj se. Hoćemo li još jednu kafu?“

- „Može,“ uzdahnu Hamza.